Prvi maj – Dan (ne)rada

Želite godišnji odmor?
NE MOŽE!

Godina ima 365 dana. Dnevno spavte 8 sati, što godišnje iznosi 122 dana. Ostaju 243 dana.
Dnevno imate 8 sati odmora, što iznosi dodatna 122 dana.
Ostaje 121 dan.
52 dana godišnje su nedelje kada se ne radi, a isto toliko dana su i subote, pa ostaje 17 dana,
Dnevno imate pola sata pauze, što godišnje iznosi 7 dana.
Ostaje 10 dana.
9 dana godišnje su praznici, te ostaje jedan radni dan.
Taj dan je prvi maj, praznik rada, pa se takođe ne radi.

I MOLIM VAS LEPO, KAKO MOŽETE TRAŽITI GODIŠNJI ODMOR!!!

 

I evo nas ponovo pred novim “raspustom”. Ove godine 1. maj se “slavi” kao Ivkova slava, tri dana. Zamislite tragediju, dogodilo se da je 1. maj nedelja i da ne bismo narušili gore navedenu računicu, ta greška se mora ispraviti i zbog toga je utorak proglašen neradnim danom. Kao da je to bitno. Ljudi koji imaju posao neće obraćati mnogo pažnje na taj famozni datum, a oni koji ga nemaju njima i nije do slavlja. Jedini koji će osetiti blagodet neradnog utorka su radnici u javnom sektoru koji “imaju radna mesta, ali nemaju posao”, kako reče jednom jedan naš političar.

Kao što svi (nadam se) znamo, cela ova tarapana počela je davne 1884. godine protestima u Čikagu koji su se završili krvavo. Od tada se u velikom delu sveta ovaj dan OBELEŽAVA kao praznik rada. Još jedna od specifičnosti ovog praznika u Srbiji je činjenica što se kod nas 1. maj ne obeležava, već slavi.

To je valjda tekovina komunističkog vremena kada je Prvi maj bio državni praznik i kada su radnici bili zadovoljni ili nisu smeli da se bune (u zavisnosti koje vam se tumačenje tog vremena sviđa). Praznik rada se u svim zemljama obeležava velikim sindikalnim protestima, dok se kod nas to svodi na nekoliko desetina entuzijasta koji se pod nekim crvenim i drugim sindikalnim zastavama prošetaju po Trgu Nikole Pašića, a svoje mesto pod suncem traže i anarhisti pa čak i desničari. Zaključak je da su i danas radnici zadovoljni. Onaj drugi scenario ne dolazi u obzir, jer je Srbija sada slobodna država. Jedini nezadovoljni pred Prvi maj su jarići, prasići i volovi koji masovno stradaju na urancima tj. bar je tako bilo dok su ljudi imali pare za pomenute izvore mesišta.

Na kraju još jedna zanimljivost. Prvi maj se ne slavi u državi iz koje je potekao. Naime, Sjedinjene Američke Države su prestale da obeležavaju Prvi maj kao dan rada zbog straha od duha komunizma jer je to, zaboga, komunistički praznik, “made in USA”.

A sad da se vratimo na neradne dane. Koja je poenta trodnevnog nerada zbog praznika kojim se obeležava i slavi pravo na rad i ljudske uslove rada? Da li to ikome može da koristi? Samo ove godine smo imali štrajk prosvetnih radnika zbog kojih je izgubljeno skoro celo treće tromesečje, a sada umesto da nadoknađuju nastavu, prosvetari slave rad.
Takođe, na fakultetima je utorak neradni dan, dok je samo nekoliko dana kasnije, subota radna?!

Evo ja imam predlog da od danas pa sve do te subote svaki dan bude neradni. Što da ne spojimo Prvi maj, Đurđevdan i naredni vikend i dobijemo pravi godišnji odmor. Šteta što se ranije nisam setio pa da predložim da povežemo Uskrs sa Praznikom rada, tako bismo dobili tri slobodne nedelje.


Komentari:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code class="" title="" data-url=""> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong> <pre class="" title="" data-url=""> <span class="" title="" data-url="">

Obavesti me o budućim komentarima putem e-maila. Takođe, možete se prijaviti bez komentarisanja.