Vuk Stanković blog

Posedovati laptop sve više postaje potreba, ne samo za informatičke geekove, već i za ostale profesije. Pretpostavljam da oni koji se koliko-toliko razumeju u kompjuterski hardver već znaju šta treba, a šta ne treba kupovati i šta je bitno, a šta nebitno kad se kupuje laptop.
Što se tiče ostalih, ovde ću izneti par zapažanja, saveta koja su lično moja i mogu se smatrati i subjektivnim, ali s obzirom na broj laptopova kojima sam zavirio “ispod haube” i na broj i raznovrsnost računara koje sam probao, smatram da mogu da iznesem mišljenje na ovu temu, pa makar bilo i subjetivno.
Prvo, da krenem od toga šta treba pogledati, kad se kupuje laptop, nezavisno od toga koji je proizvođač u pitanju.

Izbor grafike

Jedna od, po meni, najvažnijih karatkeristika koje laptop mora da ima je, definitivno, poseban čip sa grafičkom kartom, jer ako se desi da je grafika integrisana na matičnu ploču i “crkne” u nekom trenutku, ukoliko je garancija istekla, najisplativije je baciti računar u kantu ili eventualno ga prodati u delove. Zašto? Zato što je neophodno zameniti celu matičnu ploču, a to je investicija od bar 150 €, a pošto vam garancija več ne važi, to znači da je računar star oko dve godine. Ako nema zasebnu grafiku, onda ni konfiguracija nije bog-zna šta i verovatno ga niste platili preko 300€, tako da je to ulaganje koje se, bar po mom mišljenju, ne isplati. Ovo je, sa druge strane, isplativo, ako se radi o računaru od 600+ evra, ali na takvima uglavnom postoji zaseban grafički čip.

Za šta vam treba laptop?

Pre kupovine prenosnog računara, morate biti svesni koje su vaše potrebe. Nema razloga da date 60-70 hiljada dinara za računar sa i7 procesorom i 8GB RAMa, ako vam računar treba za kucanje tekstova, slušanje muzike i surfovanje Internetom. Takve poslove će vam savršeno raditi i jedan pristojan Pentium M ili D procesor ili neki AMD ekvivalent sa 1 ili 2 GB RAMa.
Ako vam računar treba za gledanje filmova ili slično (ne znam stvarno zašto ljudi koriste laptop za ovakve stvari, ali ima ih), onda vam treba računar sa (bar) HD ready ekranom od 17 inča i ponovo odvojena grafika.
Ako vam treba za neko ozbiljno programiranje najvažnije je da izaberete besan procesor, puno RAM memorije. Grafika je ovde u drugom planu, ali sve iz prethodnog pasusa stoji.
Ako ste grafički dizajner i živite od toga, onda ne žalite pare. Velika dijagonala ekrana, puno rama, jaka grafika i bar dobar i3 procesor.
Sve u svemu, za svakoga postoji kombinacija i nema poente bacati višak para na nešto što vam ne treba. Još gora varijanta je da kupite nešto za šta mislite da će vam završiti posao, platite to 300-400€, a posle se ispostavi da to neće baš da ide tako.
Na kraju, ako vam treba slabiji računar, bolje je kupiti jak brend i platiti ga malo više, nego za iste pare, kupiti slabiji brend i jaču konfiguraciju koja vam nije potrebna.

Moje mišljenje o najpopularnijim brendovima

Ponovo naglašavam “moje mišljenje”. Možda neko ima drugačije iskustvo, ali da krenem.
Podrazumeva se da ako kupite Apple ili Sony, sigurno nećete pogrešiti pa na njih i ne treba trošiti reči. Sa druge strane, pitanje je kome je uopšte neophodno da kupuje ovakve računare. Za kancelarijske potrebe, ovi računari predstaljaju samo znak prestiža i ništa više. Relna potreba za tako moćnim mašinama ne postoji.
Dell – verujem da su u konkurenciji računara “za obične smrtnike”, najbolje što možete kupiti. Kako sam u skorije vreme čuo servis im je problematičan, ali mislim da sama konfiguracija ipak predstavlja sam vrh po kvalitetu. Kod ovih računara je pre par godina bila problematična baterija, ali to je sada već rešeno, bar koliko ja znam.
Toshiba – Odmah uz Dell. Nekad ispred, nekad malo iza, ali kvalitet je neosporan. Ne tako davno i cena im je bila dosta pristupačna (koliko god da može da bude u Srbiji), ali tu su se malo (više) pokvarili. Pre godinu ili malo više dana, imali su problema sa intelovim grafičkim čipom GMA4500, ali pretpostavljam da je on do sada prevaziđen. Naime, drajver je pucao svakih 10 minuta, a to prouzrokuje poprilično nerviranje. Sa druge strane, isti čip je na Delovim računarima radio sasvim dobro. Jedan od manjih problema kod jednog broja Tošibinih modela je pregrevanje zbog nakupljanja prašine, ali se lako rešava čišćenjem.
Lenovo – Za one koji ne znaju, od kada je IBM-ov ogranak za proizvodnju računarskog hardvera prešao u ruke Kineza, samo najbolji računari se brendiraju kao IBM, a za sve ostalo tu je Lenovo. Računari su sasvim dobri ni po čemu nisu lošiji od Tošibe, ali ćete verovatno proći par hiljada dinara jeftinije.
HP - Još jedan od kvalitetnih proizvođača. Nisam do sad imao ništa za zameriti, a moj računar je HP. Ako vidite računar brendiran kao Compaq, to je priča koja je slična priča kao u slučaju IBM-a i Lenova. HP je 2002. kupio Compaq i sada se niža klasa laptopova brendira kao Compaq (primer: Presario), a viša klasa je HP (primer: Pavilion). I kod njih je baterija bila problematična, a da li je taj problem rešen, moći ću da tvrdim za još neki mesec, kad moja baterija dovoljno ostari. Prošle godine je bio među tri najprodavanija brenda uz Tošibu i Dell, a i to govori o kvalitetu.
Asus – Pre možda godinu dana ne bih nikako savetovao kupovinu Asusovog laptopa, ali sada se to malo promenilo. Postali su dosta pouzdaniji, a cena je (valjda zbog prošlosti) niža nego za ekvivalente prethodno navedenih brendova.
U suštini ovo su brendovi koje bih preporučio. Sada idemo na brendove koje ne preporučujem:
Prvi na mojoj crnoj listi je MSI. Iako su odličan proizvođač matičnih ploča, njihovi laptopovi ne rade dobro, pregrevaju se, a čim se pregrevaju, sledi i otkaz. Uglavnom ćete biti srećni ako crkne u garanciji.
Acer – Nisam imao priliku mnogo da koristim ove računare, ali utisak je da se isto jako pregreva, ali nekako radi koliko-toliko bolje od MSI računara u istoj klasi.
Fujitsu – Moj utisak je da su relativno pouzdani u smislu da neće otkazati tri dana po isteku garancije, ali činjenica da ćete čupati kosu jer će raditi očajno. Još jedan problem koji imaju je baterija koja, bar na onim računarima na kojima sam ja radio, nije prebacila godinu dana, a već je postala neupotrebljiva.

Da li treba kupiti netbook?

Ako ste razmišljali o netbooku, mišljenja sam da je to stvar koja je korisna za novinare i ljude koji su u nekom pokretu non stop. Ako ne spadate u ovu grupu ljudi, to vam ne treba. Ti računari su uglavnom slabije konfiguracije, nemaju optički uređaj i imaju jedan usb port.
Ako vam računar treba za nešto ozbiljnije, onda vas ovakva kupovina neće odvesti nigde. Eventualno se možete odlučiti na ovakav potez, ako već posedujete pravi računar.

To bi bilo to. Još jednom naglašavam da su drugi možda imali drugačija iskustva, ali ovo su moja iskustva i moje preporuke. Možda će nekome biti korisne pri izboru.