Dual boot Ubuntu 11.10 & Windows 7

Još davno sam pokušao ovo da uradim. Čini mi se da je tada bila aktuelna Ubuntu verzija 8.04. To baš nije ispalo na dobro jer su i Ubuntu i (u to vreme) Windows XP počeli da se ponašaju pomalo čudno.
Uglavnom tada sam došao do zaključka da dual boot nije baš najpametnija ideja, ali kako u laptop ne mogu da stavim dva hard diska odlučio sam da pokušam ponovo.

Doduše ovaj put sam pokušao malo drugačiji put do instalacije oba sistema koji ću opisati u kratkim crtama po koracima:

1. korak – BACKUP
Za početak i najvažniji korak, da posle ne bi bilo kuku i lele.

2. korak – Formatiranje diska
Ovde pod formatiranjem diska podrazumevam brisanje svih particija koje sa na njemu nalaze (izuzev OEM particija).
Zašto? Odgovor je: Na disku možete imati samo 4 primarne particije. U mom slučaju prva je OEM particija, druga je sistemska particija od 100MB koja se formira pri instalaciji Windows-a 7, treća je particija na kojoj će biti instaliran Win7, a četvrta uglavnom bude particija sa čuvenim nazivom “Podaci”, “Data”, “Skladište” ili “Local Disk D” tj. particija na kojoj držite sve podatke. Dakle u tom slučaju nemate gde da instalirate dva sistema iako imate dovoljno prostora na disku.

3. korak – Instalacija Windows-a
U ovakvoj situaciji prvo mora biti instaliran Windows jer ukoliko bi prvo krenuli sa instalacijom Linux-a, a nakon toga Windows-a, izgubili bismo Grub loader i samo bi Windows bio vidljiv.
Instalaciju za Windows7 ne treba posebno objašnjavati jer je jednostavnija od prosečne igrice, ali treba povesti računa o particionisanju diska. U mom slučaju, napravio sam particiju od 100GB na kojoj će biti instaliran Windows, a ostatak diska je ostao neparticionisan.
Nakon toga samo treba ispratiti instalaciju do kraja.

4. korak – Instalacija Ubuntu-a
Kada pokrenete instalaciju Ubuntu-a sa LiveCD-a stići ćete do opcije gde će vas pitati kako da particioniše disk. Jedna opcija je da obriše kompletan disk i da postoji samo Ubuntu, druga opcija je da sačuva trenutni sistem i pored njega instalira Ubuntu, a treća opcija je ručno podešavanje particija.
Najjednostavnije bi bilo izabrati drugu opciju i to bi stvarno radilo, ali u tom slučaju bi bio problem u tome što više ne biste imali prostora na disku da napravite onu particiju “Podaci” koja treba da bude NTFS, jer bi Home particija Ubuntu-a zauzela preostali neparticionisani prostor iz prethodnog koraka. Doduše home particiju je kasnije moguće smanjiti upotrebom programa Gparted sa LiveCD-a, ali postoji dobra verovatnoća da ćete napraviti džumbus i da Ubuntu neće raditi najbolje nakon toga. Naravno postoji mogućnost da sve prođe kako treba, ali čemu kockanje.
Dakle druga opcija je ručno particionisanje. Kada odaberete tu opciju videćete prethodno napravljene particije Windows-a (jednu od 100MB, a druga ima veličinu koju ste sami odredili). Pošto je moguće napraviti samo još jednu primarnu particiju, ona treba da bude takozvana “extended” particija koju nije moguće napraviti iz Windows instalacije, a zatim “u okviru extended” particije napraviti “/” root (15-20GB ext3 ili ext4 fajl sistem) particiju, a po želji i /home i swap (oko 2GB) particiju (ovo su Linux particije koje nisu vidljive iz Windows-a), a na kraju treba napraviti i pominjanu particiju “Podaci” koja će biti vidljiva i za Windows i za Ubuntu. Naravno za ovu particiju iskoristite sav preostali prostor na disku, a fajl sistem treba da bude NTFS.
* Pri instalaciji Ubuntu-a, ukoliko je to moguće, obezbedite vezu sa internetom (po mogućnosti “preko žice”) da biste mogli da odaberete mogućnost da u toku instalacije sistem preuzima update-ovane pakete, kao i “3rd party” pakete čime ćete sebi umnogome olakšati život i uštedeti vreme.

Ovaj način za Dual boot za sada funkcioniše. Ukoliko naletim na neki problem verovatno ću o njemu pisati, ali za sada nisam naišao na rupe na putu.
Ako je neko već probao ovako nešto i naišao na problem dobrodošao je da podeli to u komentarima, da i ja znam šta da očekujem