Pre nekoliko dana kada je izašao tekst Ivana Minića “Biznis lekcija: Pogled iz kutije iliti zašto ne vredite koliko mislite”, krenula je opšta hajka na čoveka, a danas su se još i neke kao-novine našle da ga napadnu.
Ja sam ostavio par komentara na ovu temu, koji su kao i sam tekst, shvaćeni na potpuno pogrešan način.
Naše društvo je inače poznato po tome da se folira neki lažni moral i da su svi mnogo fini, hejtuju Grand, Soraje, vredno rade i svi su pošteni biznismeni.
I svi živimo u zemlji ljubičaste teladi i mrmot zavija čokoladu u foliju.
Koga zavaravate? Najtužniji odgovor: sebe.
Sad kao treba da ispadne da ja podržavam iživljavanje na radnicima i abnormalno bogaćenje malog broja ljudi?
Ne! (ako mislite drugačije, ne poznajete me ni u osnovi)
Sistem je takav, a sistem su pravili svi (većina), pa isto tako moraju da ga menjaju svi, a ne da pojedinac na svoju štetu bezuspešno pokušava bilo šta da promeni.
Zakoni i/ili njihovo neprimenjivanje su doveli do očajnog položaja radnika.
Nije to uradio Burek.
Krenete od države koju ne zanima koliko ste zaradili ovog meseca (radio ne radio, svira ti radio). Zar ne postoji paralela odnosa države prema kompanijama i kompanija prema radnicima?
Da li je ono što piše u njegovom tekstu lepo i divno? Naravno da nije. Strašno je i svim silama treba da se borimo protiv toga, ali ne na štetu onih koji prave radna mesta ni na štetu onih koji na tim radnim mestima rade.
Da li je Ivan kriv za to što piše u tekstu? Gluposti. On je to napisao, a ne izmislio i patentirao. Možda je kriv i za štrajk na TV Avali? Prosto to je masovno ponašanje.
Sad neka neko uzme i pročita tekst u izvornom obliku, a ne zlonamerne parafraze na sajtu nekih polunovina i neka kaže šta napisano u tom tekstu nije istina, jer ja mislim da je poenta teksta bila da se na brutalan način ljudima otvore oči.
Prvi korak ka promeni je vađenje glave iz peska i prihvatanje realnosti. Ako mislite da ćete time što ćete opljuvati nekoga ko je napisao istinu, ubiti tu istinu, živite u bajci.
Ako prihvatite da živite u surovom, smrdljivom, neoliberanom, kapitalisitčkom svetu, možete izabrati da se protiv toga borite ili da se tome prilagodite.
Najgore što možete je da zamišljate da živite u vremenu koje je prošlo ili (kako neki kažu) nikad nije ni postojalo.
I zaboravljate jednu možda najvažniju stvar. Čovek kao Ivan Minić je mogao da ode u inostranstvo i radi za velike pare, ali je on ovde i ljudima daje mogućnost da rade i zarade za život.
FONIS
FONIS IT Girls
Igor Manjenčić
Odlično napisan tekst, kako ovaj, tako i Ivanov.
To nije problem samo sa nama Srbima; ljudi se generalno boje istine i realnosti, lepše i lakše im je da žive u nekom svetu bajki u kome je sve lepo i idealno.
Od ostalih životinja se razlikujemo po tome što posedujemo zdrav razum, koji izgleda mnogi ili zaboravljaju da ga poseduju ili zaboravljaju da ga koriste. Ljudi uglanom generalizuju stvari i misle da, ako je jedan biznismen “kvaran” i “običan izrabljivač”, da su svi ostali takvi.
Moraju stvari da se posmatraju iz različitih uglova, ne samo iz sopstvenog. Vrednost Ivanovog teksta je upravo u tome što ljudima, onim koji nisu u stanju da sami posmatraju stvari iz drugih uglova, predstavlja stvari onakve kakve izgledaju posmatrane iz tog drugog ugla, ugla poslodavca.
Da li vam se dopada komentar:
0 
0
Pošto sam svašta pročitala na račun ovog teksta i iskreno me mrzelo da polemišem sa masom ljudi o ovome, ali eto, da ne bude da sam ostala nedorečena, pa evo jednog grupnog odgovora!
Uspešan model poslovanja u Srbiji? Ja bih se prvo zapitala da li je moguće u zemlji kao našoj postaviti model poslovanja? Ekonomski stručnjaci iz znatno stabilnijih zemalja iz naše cenjene EU sa kojima sam imala čast da polemišem u toku studija i da pažljivo slušam stavke za ostvarivanje uspešnog modela poslovanja u Srbiji su se na kraju složili oko jednog: U Srbiji kakva jeste nije moguće garantovati da će i jedan model uspeti, čak ni kao osnova od koje treba početi, jer se preko noći može promeniti sve.
Imam iskustva i sa jedne i sa druge strane – i kao zaposleni i kao preduzetnik pa sebe smatram dovoljno kompetentnom da pričam o ovoj temi.
Čast izuzecima koji su imali određeno znanje na raspolaganju i ideje i uspeli da ni od čega naprave nešto, iako je ovakav broj ljudi u Srbiji u poslednjih 20 godina izuzetno mali i uglavnom se svodi na idejna rešenja vezana za nove tehnologije.
Što se tiče Ivanovog teksta, moram reći da većina zaposlenih uopšte nije svesna kako je poslodovacu i da većina poslodovaca ne leži na parama dok izgladnjuje svoje zaposlene, nego jednako mučno i krvavo radi da prehrani njih i održi firmu iznad granice bankrota. I svi oni koji misle da je lako biti preduzetnik u Srbiji, neka stvarno prouče sve faktore koji su potrebni da bi jedno preduzeće opstalo, naročito malih preduzetnika koji nemaju kapital i jak nepotizam koji stoji iza njih da im osigurava opstanak.
Što se tiče zaposlenih, malo je onih koji zasita rade na sebi i nadograđuju svoja znanja kako bi opstali i zaista stoji da od kukanja na društvo Nema ‘leba!
Osnovni problem, osim faktora da je ovo zemlja Srbija, leži u obe strukture i onih što zapošljavaju i onih što rade.
Ruku na srce, postoje različite grupacije preduzetnika i sve zavisi od načina koji su oni to postali i sa kojom vizijom.
Činjenično stanje da zaposleni u Srbiji još uvek imaju zaostavštine u sebi onoga “Ne možes ti mene toliko malo da platiš koliko ja mogu malo da radim” i da bi svi voleli da bez obzira na svoju stručnost zarađuju ogromne sume novca radeći minimalno, ali pošto to ni u jednom normalnom društvu nije moguće, onda…
Dalje u jednoj siromašnoj i napaćenoj zemlji kao što je Srbija sa datim nam pogrešnim smernicima ili bez ikakvih smernica teško je tražiti krivca. Država poslodavce tera na surovi kapitalizam, tako da besumučna potera za profitom nadvladava onu ideju za socijalnu pravdu sa kojom smo donekle živeli u vreme komunizma i delom socijalizma, a u kojima i dan danas žive neke ekonomski jake zemlje.
E sada jedna od teorija je da kapitalizam generiše brži ekonomski rast, kao što je i jedna od činjenica iz priloženog da ovaj rast leži na ekspolataciji radne snage. Osnovno pitanje kao i danas što se postavlja je ključno za Srbiju da li ovakav sistem ima tendenciju da obogaćuje šire slojeve ljudi ili da ih osiromašuje?! U praksi kako nam se čini ima tendeniciju ka uništavanju one srednje klase kojoj je nekada pripadala većina.
Da li cilj opravdava sredstvo? Večita polemika!
Takođe bih se nadovezala i na sledeće, pominjana su pogrešna opredeljenja karijera i na to kao odgovor mogu podeliti moje lično iskustvo.
Pri upisu gimnazije sam imala ideju da ću da završim fakultet pa sam je svesno odabrala, znajući da ako ostanem na gimnaziji mi je izbor poslova mali, kao i očekivani doprinosi.
Pred kraj gimnazije sam bila u velikoj dilemi da li upisati nešto iz ljubavi ili iz potrebe nametnute vremenom u kome živimo – usudiću se čak da naglasim, iz egzistencijalne potrebe.
Moja velika ljubav je bila Književnost i zaista sam htela da to studiram, međutim nakon što sam promislila koje opcije me čekaju kada sa mukom završim taj fakultet, ipak sam se odlučila za nešto praktičniju Ekonomiju.
Međutim, davno je prošlo i ono ubeđenje koje sam imala kad sam upisivala gimnaziju i tu istu Ekonomiju, da fakultetski obrazovan građanin može imati neke veće garancije.
Mogu reći za sebe da sam počela da radim od svoje 14. godine razne poslove i da sam se od tada do dana današnjeg nadograđivala i prilagođavala toliko puta…
Svaki posao je vukao svoje, a pošto kod nas nepostoji usko-stručna specijalizacija za neki posao u smislu poslovanja ili rada, već važi politika svi za sve i uz pomoć štapa i kanapa, onda je napredak i svestranost morala biti nužna posledica bilo kakvog rada u Srbiji.
Zaključak priloženog – moramo konstatno napredovati kako bismo opstali!
Takođe, jedan od osnovnih problema je što smo sada u sukobu raspoloživih pozicija u odnosu na raspoloživost radnom snagom, pa tu dolazi do degenercije društva, gde će magistar veterine voziti taxi, doktor nauka prodavati na pijaci, a seljak neće imati mogućnost da plati štand da bi prodao svoj uzgoj po iole pristonoj ceni, već će biti prinuđen na prihvatanje znatno niže i nesplative prodaje.
Usled ove degeneracije nije moguće primeniti za većinu i taj osnovni oblik povratka kapitala, a kamoli umnožavanja istog.
Pa nepravilno i retrokativno vođenje naše ekonomije je dovelo do toga da nismo u poziciji da se vodimo nikakvim modelom osim pukog preživljavanja – kako samih poslodavaca, tako i zaposlenih. Trbuhom za kruhom!
Postavlja se sada ključno pitanje: U vremenu socio-komunizma u kome smo živeli i po kome danas većina pljuje je cvetala srednja klasa, a danas sa svesno traženom dekomkratijom i kapitalizmom imamo šačicu bogatih i “onih drugih”…
Kroz istoriju Srbija je imala najveći procvat u vreme diktature, ali “bolje grob, nego rob”…
Pa eto sada izvolite doktori nauka motike u ruke pa kopajte rake, pa neka se bar zna da se u Srbiji ore neka zemlja sa možda nekim smislom za plodnost generacija koje tek dolaze!
By Anna
Da li vam se dopada komentar:
0 
0
“To nije problem samo sa nama Srbima; ljudi se generalno boje istine i realnosti, lepše i lakše im je da žive u nekom svetu bajki u kome je sve lepo i idealno.”
Eh, da nije tako, ne bi tranzicija samo kod nas trajala od 87. do nekog nepoznatog budućeg datuma, a na vlast dolazili političari koji lažno obećavaju bolje, umesto onih koji kažu “ne može biti bolje dok se ne zapne i ne žrtvuje još više”.
Lakše je životariti, nego se probuditi.
Da li vam se dopada komentar:
0 
0
Pingback: Podrška Ivanu Miniću u borbi protiv nezainteresovanih! | Dragan Varagic
Generalizacija! Možda je baš ovaj tekst licemeran, jer osuđuje generalno! Šta fali nama Srbima? Dva loša ubiše Miloša? Prvo, toga ima svuda u svetu. Drugo, to znači da ima Miloša.
Da li vam se dopada komentar:
0 
0
Generalizacije je ono što je napisao kurir. Ali generalizacija u ime nekoga drugog. Nisam ja nikoga osuđivao niti mi je to namera. Samo sam hteo da stanem o odbranu čoveka za koga smatram da je potpuno u pravu za većinu stvari koje je napisao
Da li vam se dopada komentar:
0 
0
Mnogo je bitan način na koji se izlažu tako delikatne stvari. Nekada treba biti provokativan da bi se privukla pažnja. smatram da ovoj temi NIKAKVA posebna pažnja nije potrebna, dovoljno je važna po sebi. Dakle, stil je od izuzetne važnosti da se ne bi potpaljivale strasti i da ne bi prešle u ostrašćenost. A onda sve gubi smisao.
Dakle, iako bih se i sam složio sa vćinom stavova u pomenutom blogu, stil odnosno način na koji su izrečeni je apsolutno neprihvatljiv.
Da li vam se dopada komentar:
0 
0
Vidi, ljudi ponovo neće ukapirati neke stvari. Čak ni posle ovako provokativnog teksta i ovakvih reakcija. Neki će i dalje živeti u svom svetu i tako će ostati bez obzira šta i kako je napisano.
Kao što i sam kažeš, uglavnom bismo svi potpisali ono što tamo piše, ali je problem brutalnost kojom je to napisano.
Ja mislim da brutalnost privlači pažnju i ima tendenciju da ljudima skrene pažnju na stvarnost, ali nekima to prosto nije moguće
Da li vam se dopada komentar:
0 
0
Malo si kontradiktoran. Brutalnost neće opametiti one o kojima govoriš, ali će sasvim sigurno odbiti one koje ne bi trebalo. Na žalost.
Da li vam se dopada komentar:
0 
0
Ovako Vuče. S obzirom da mislim da sam te onda dobro upoznao i s obzirom na to da sam originalni tekst pročitao više puta od kad je napisan, prokomentarisaću.
Vidiš, meni se čini da on ne ukazuje na probleme već da ih opravdava. To me je čudilo. Čudilo me da ti opravdavaš to. To me je teralo da iznova i iznova čitam taj tekst; iako mi je posle svakig bio jednako gadan. Ok, reko si da je on kul lik, dobar motivator itd.
Mogu da se saglasim sa time da je “Kurir” kvazi-novina, ali nikako i da je “Vreme”.
**********************************************
Evo, da ne bude samo prazno trabunjanje, ukazaću na par stvari koje mene iritiraju u tekstu, kao nekog ko je u životu bio i radnik (ko nije pročitao tekst u originalu neka se ne poziva na moje citate – ja iznosim svoj stav):
“U pomenutom tekstu, čovek kaže kako u svojoj maloj firmi ne bi zaposlio ženu ili nekog starijeg od pedeset godina. On je šovinista, fašista, i treba ga spaliti na lomači u gotovo svim komentarima, a čovek je samo realan.” Pri tom on ne govori o Srbiji.
Evo zašto mislim da je paranoičan:
“Da li znate da svaki radnik koji je prijavljen, svog poslodavca drži u šaci, jer uvek može da ode na bolovanje i na taj način na neodređeno vreme spreči bilo kakvu akciju poslodavca, jer je eventualni otkaz radniku na bolovanju jednak smrtnoj presudi?”
Da li shvatate, da to što vi trenutno mislite da ne bi koristili prljave trikove protiv poslodavaca, ne znači da u trenucima očaja ne bi za njima posegnuli?
Ispade da radnici po ceo dan ništa ne rade već samo smišljaju kako će da zabiju poslodavcu nož u leđa.
Da li vam je sada možda jasnije zašto vam poslodavac nudi minimalac + razliku na ruke? Ukoliko postoji problem onda ga valja predočiti onima koji grade klimu u društvu. Ivan M. moždra želi da reši probleme, ali definitivno gura u pogrešnom smeru.
“Ovo je Srbija, ovde je normalno da vam klijenti ne plaćaju po dogovorenim uslovima, u dogovorenom roku, a vi imate svoju platu, jer vas, kao zaposlenog, zabole za to.” Evo opet. Radnika boli uvo da l će firma u kojoj radi bankrotirati jer neko ne plaća dogovoreno u roku. Ni to nije istina, naravno da u zemlji u kojoj ima 750000 nezaposlenih radnik gleda da zadrži posao; i veoma mu je bitno da firma posluje.
Vidite, to je bar lako utvrditi. To je tržišna stvar – ako je neko spreman da vas plati više, vredite više. Ako nije, ne vredite. Ovo mio već nije jasno. Ukoliko zaista veruje u ovo, zašto onda nije otišao u inostranstvo? Svakako je da bi mu cena porasla na većem tržištu.
I nikada, nikada, ne potcenjujte druge – tu su gde su jer su se za to izborili ili je to neko učinio za njih. Ako su sami, svaka im čast. Ako je neko drugi, svaka im čast što su nekom drugom toliko bili bitni da to učini za njih. Da li su vaši životi toliko savršeni da imate vremena da se bavite drugima? Zajebite njihove novčanike, račune, kola, stanove, brinite o svojim.
Za one koji nisu razumeli, a utisak je da je to dobar deo ljudi, poenta teksta se moze izvući u dve recenice:
Budite najbolja moguća verzija sebe. (Ralph Waldo Emerson)
Naučite pravila igre, i igrajte je bolje od bilo koga drugog. (Albert Einstein) Ovo je već savet za poslodavce, a šta ćemo sa “robovima”?
Nije posao privatnika da se bavi time da postoji socijalni mir i pravda. I ok, čak i ova i ovakva država je shvatila da su trudnice veliki problem za male preduzetnike i našli su sistemsko resenje koje je daleko od idealnog, ali ipak funkcioniše na zadovoljavajucem nivou. To i dalje ne menja činjenicu da su, kako ja to kažem – ljudi stoka, i da ima i ovakvih i onakvih poslodavaca i ovakvih i onakvih radnika, ali uvek, imajte u vidu da problem nije samo sa jedne strane, i da uvek imate izbor – ne morate raditi za osobu koja to ne zaslužuje. Možete da date otkaz. Ne možete naći drugi posao? To nije problem poslodavca nego vas, i on vam za to nije kriv. Naravno da poslodavac mora da vodi računa o socijalnom miru i pravičnosti. Više je verovatno da u jednoj zemlji poslodavac gleda kako da “zajebe” državu i radnika, kako bi ostvario ekstra profit. To je kod nas vrlo česta pojava; to sam i sam na svojoj koži osetio.
I da, tužno je da zene od 55 godina u Maksiju rade za 20 000 na kasi ceo dan, ali jos je tužnije da neko u 55 godina nije sebi stvorio mogucnost za alternativu. Nisu svi sposobni i ne mogu svi da se prilagode, ali u svim situacijama kada se zakoni prirode vrate na snagu na kratko, najslabiji najebu, pa tako i ovde. Ovo je već bezobrazluk.
******************************************
Vodiš Vuče, on je nacrtao krug, a ti i ostali njegovi drugari (poznanici, šta već) pokušavate da dokažete kako je nacrtao kvadrat; ili da je u najmanju ruku mislio na kvadrat dok je crtao krug.
Pozdrav
Da li vam se dopada komentar:
0 
0
Bezobrazluk ili ne, ipak je istina, a njegovi radnici sigurno prolaze mnogo bolje od ljudi o kojima je reč u tekstu, a i od onih koji su pisali tekst u tim šatro novinama. Sigurno im nije zafalilo ništa o čemu ovi mogu da sanjaju.
Opet kažem – Brutalno, da.
Neistina – nikako
Da li vam se dopada komentar:
0 
0