![Page Comments [WP plugin]](http://vukstankovic.com/wp-content/uploads/2012/02/wp.png)
Prijavite se:
-
Najčitanije
- Šifre stanica GSP-a 6 comment(s)
- Diploma se kači na zid 20 comment(s)
- Par saveta za kupovinu laptopa 16 comment(s)
- Glava u pesku ili licemerje 11 comment(s)
- Dual boot Ubuntu 11.10 & Windows 7 4 comment(s)
Najnoviji komentari
- Dusan na Neprofesionalnost na skali od 0 do Orion Telekom
- Walker na Neprofesionalnost na skali od 0 do Orion Telekom
- Danijela na Par saveta za kupovinu laptopa
- Vuk Stanković na Par saveta za kupovinu laptopa
- Danijela na Par saveta za kupovinu laptopa
Prijatelji
Arhiva
- maj 2012 (2)
- april 2012 (1)
- februar 2012 (2)
- januar 2012 (3)
- novembar 2011 (2)
- oktobar 2011 (2)
- septembar 2011 (5)
- avgust 2011 (7)
- jul 2011 (8)
- jun 2011 (6)
- maj 2011 (5)
- april 2011 (3)
- mart 2011 (7)
Tagovi
100 godina aktivizam bosna bugs drustvene mreze facebook fakultet formula1 gadget gnome google googleplus hacks hardware im inovacije internet istorija kocicev zbor kuba laptop linux marketing novinarstvo ofk beograd openoffice oracle organizacija petar kocic politika putin republika srpska rss rusija sms software srbija tips twitter ubuntu vesti virtualizacjia windows wireless zanimljivo
Category Archives: Linux
Dual boot Ubuntu 11.10 & Windows 7
Još davno sam pokušao ovo da uradim. Čini mi se da je tada bila aktuelna Ubuntu verzija 8.04. To baš nije ispalo na dobro jer su i Ubuntu i (u to vreme) Windows XP počeli da se ponašaju pomalo čudno.
Uglavnom tada sam došao do zaključka da dual boot nije baš najpametnija ideja, ali kako u laptop ne mogu da stavim dva hard diska odlučio sam da pokušam ponovo. Opširnije
Zašto je GNOME 3 bez veze
Kada se pojavio Ubuntu 11.4, kukao sam što je izostao GNOME 3. Kada se pojavi Ubuntu 11.10 kod koga ovaj desktop menadžer verovatno neće izostati, kukaću što nema GNOME 2.
Sad bi neko pomislio da sam mnogo komplikovan i da mi je mnogo teško udovoljiti, ali baš i nije tako.
Pošto sam imao želju da probam verziju 3 čačkao sam malo i instalirao sam je na postojeći Ubuntu. Kada sam sredio sve bagove nastale instalacijom (na koje ne prigovaram, jer ipak nije namenjen za ovu verziju Ubuntu-a) bio sam prosto oduševljen izgledom i efektima. Opširnije
Bežični internet i Ubuntu
Mada već neko vreme koristim Ubuntu, vremenom sam uspeo da podesim skoro sve što, eventualno, nije radilo ili nije radilo kako treba. Tačnije podesio sam sve osim wireless konekcije. Da budem precizan, nije da nije radila, ali u prostorijama gde je signal na Windows-u stizao do 3 “crtice” ili do nekih 60%, ja sam na Ubuntu imao signal od možda 10% koji se gubio svakih nekoliko minuta što ume poprilično da nervira.
Zato sam krenuo da kopam po internetu i shvatio da nije u pitanju Network manager za Gnome i da nema poente da instaliram Wicd. Problem je bio u modulu, a rešio sam ga zahvaljujući radu koji je u ovaj problem uložio Markus Heberling. Opširnije
Linux i virtualizacija – rešenje za ekonomsku i ekološku krizu
Kanadski distributer virtualizovanih sistema “Userful”, u saradnji sa brazilskom Vladom, je pre nekog vremena uspeo da pusti u rad blizu 360 hiljada računara koji koriste Linux operativni sistem, a koje će koristiti obrazovni sistem. To je najmasovnije puštanje u rad Linux računara, na svetu.
Ovaj podatak je sam po sebi ohrabrujući za Open source zajednicu i ljubitelje Linux-a svuda, ali ovo i nije cela informacija. Zanimljivije od navedene brojke je način na koji će se ti računari koristiti.
Ovih 360000 računara će u istom trenutku moći da koristi deset puta više korisnika zahvaljujući sistemu koji se zove Userful Multiplier. Koristeći ovaj sistem, sve što vam je potrebno da umesto jednog dobijete deset računara su miš, tastatura i monitor koji se priključuju pomoću USB hub-ova (i neka grafička karta više).
Userful Multiplier može da funkcioniše sa bilo kojom distribucijom Linux-a, ali je za konkretnu priliku (škole u Brazilu) upotrebljen sistem razvijen od strane Ministarstva obrazovanja Brazila, Linux Educational 2.0.
Jedno kućište - deset računara
Ovo lepo zvuči, ali koliko to košta?
Licenca za MS Windows uglavnom ne ide ispod 100 dolara. Ako se uzme u obzir broj računara cifra za licenciranje SAMO Windowsa dostiže 36 miliona dolara. Ali, računar na kome radi Windows može da koristi samo jedan korisnik. Da bi desetoro dece imalo svoj računar, potrebno je 10 puta više računara, pa se cifra onda penje na 360 miliona. Ovo je, dakle, cifra koja se ne odnosi na Office paket i ostali softver. Pošto je potrebno 10 puta više računara, samim tim su i troškovi za konfiguracije toliko puta veći.
Instalacija sistema kakav je primenjen u Brazilu košta 50 dolara po mestu. Što znači da bi instalacija koštala upola manje nego instalacija Windowsa, dok bi bilo potrebno izdvojiti samo desetinu novca za kupovinu konfiguracija. Dalje, potrošnja energije enormno bi opala (procenjuje se da bi smanjenje bilo oko 80%), a procenjuje se da bi ova ušteda značila i smanjenje emislje ugljen-dioksida za čak 170 hiljada tona godišnje.
Sve u svemu, vidimo da je Linux rešenje za izlaz iz ekonomske krize i rešenje za narastajuće ekološke probleme 
U nekom od narednih postova ću se potruditi da zaobiđem priču o ekologiji i ekonomiji i da posvetim vreme samom sistemu.
Do tada, možete probati besplatnu verziju “Userful Multiplier” sistema koju možete preuzeti sa sajta Userful-a. Ja znam da ću je ja probati.
Putinova Linux revolucija
Premijer Rusije, Vladimir Putin je potpisao plan o prelasku državnih struktura sa “proprietary” na “open source” softver. Prema ovom dokumentu koji sadrži 25 tačaka, uvođenje Linux-a bi trebalo da počne u drugoj četvrtini 2011. godine, kada bi ga prve uvele „pilot agencije“. Ovim planom je zadat raspored aktivnosti o uvođenju slobodnog softvera u periodu od 2011. do 2015. godine.
U Rusiji postoji ogroman broj korisnika Windows-a. Međutim, najveći broj ovih korisnika koriste piratizovane verzije ovog sistema, ali I pored toga, ovakva odluka će predstavljati finansijski udarac za Microsoft, naročito na polju serverskih operativnih sistema, koji su retko žrtve piraterije.
Izvršni direktor ruske Linux kompanije ALT Linux, Aleksej Smirnof je izjavio da se Rusija ne okreće Linux-u samo zbog novca, već i da bi troškove za softver prelila u domaće kompanije umesto da plaća stranim.
Uzimajući u obzir da svetsku ekonomiju već nekoliko godina trese recesija, stalni su napori da se u IT programe uvede Linux, naročito u narastajućim ekonomijama. Tako se prošle godine pojavila vest da je brazilska vlada postigla dogovor sa kompanijom „Userful“ o uvođenju oko 357000 pc računara sa „Userful Multiplier“ sistemom u škole.
Iako su troškovi glavna motivacija za prelazak na Linux, tu je i prisutna želja da se ostvari nezavisnost od Sjedinjenih Američkih Država. Tako je i bivša članica komunističkog bloka, Kuba, pokrenula svoju distribuciju Linuxa, nazvanu Nova, a baziranu na Gentoo distribuciji.
I ranije je bilo pokušaja da se open source softver uvede u ruske institucije, pogotovo u obrazovanje, ali su propadali zbog nedostatka političke podrške, međutim, kada Putin kaže „neka bude tako“, dovoljan broj ljudi će se angažovati da se to i ostvari. Predviđeno je otvaranje nacionalnog repozitorijuma za skladištenje besplatnog softvera, ne samo za ruske institucije, već i za druge open source operativne sisteme.
Jedna od prepreka sa kojima će Putinov plan morati da se suoči je i korupcija. Dosadašnji planovi o uvođenju open softvera su uglavnom propadali zbog toga što predstavnici velikih kompanija imaju mogućnost da službenicima ponude ono što njima treba (novac), dok predstavnici open source zajednice nemaju tu mogućnost.
