Category Archives: Zanimljivosti

Godinama koristite razne operativne sisteme, ali koliko puta ste se zapitali zašto baš XP ili Fedora ili neko drugo ime. Zašto se ne zove drugačije?

Krenimo hronološki, ali ne previše daleko u prošlost. Vratićemo se na početak osamdesetih kada se pojavio MS-DOS. Ovaj skraćenica znači Micro Soft Disk Operating System. Pojavio se 1982. za potrebe IBMa. Prvobitni naziv je bio 86-DOS ili Q-DOS (Qiuck and Dirty Operating System).

Ričard Stolman je 1983. Godine započeo projekat GNU. Cilj projekta je bio da se napravi kompletan sistem kompatibilan sa UNIXom, sastavljen od besplatnog softvera. Poreklo imena ovog sistema je rekurzivni akronim „GNU’s not UNIX“, upravo zbog toga što je GNU zasnovan na UNIXu, ali ne sadrži kod UNIXa i softver je besplatan (pa probajte da ne shvatite da GNU nije Unix). Za ovaj sistem je razvijena i GNU General Public Licenca (GNU-GPL), koju koriste i drugi sistemi.

U januaru 1984, Apple je predstavio računar Macintosh. Sistem koji je radio na ovim računarima je bio System, a verzije su bile od 1 do 7.5. s tim što je svaka manja revizija povećavala broj verzije za 0,1 dok su krupnije revizije donosile inkrement za 1.

Dvadesetog novembra je predstavljen 16-bitni operativni sistem i predstavljao je prvi pokušaj Microsofta da implementira grafički interfejs. Naziv Windows potiče upravo iz razloga što je grafički interfejs bio u formi prozora, a autor ovog, sada već čuvenog naziva je Roland Henson. Ovaj marketinški mag je odgovoran za stvaranje brenda Microsofta i on je autor ideje da se uz svako softversko rešenje, stavlja i naziv kompanije (Microsoft Office, Microsoft Excel…). Godine 1986. se pojavila verzija Windows 1.02 koja je imala verzije za evropsko tržište. Ova nomenklatura se proteže do Windowsa 3.1. Windows NT 4.0, odnosno New Technology je prvi implementirao novi NT Kernel i lansiran je ’96 godine, sa osloncem na Windows 95 interfejs.
Što se tiče Windows XP operativnog sistema koji je lansiran 2001. godine, njegovo ime je izvedeno iz reči eXPerience. Nakon višegodišnje vladavine XP-a dolazi Windows Vista. Zanimljivost je sam naziv sistema. Zvanični naziv sistema nije Microsoft Windows Vista, već je ovde ime brenda izostavljeno. Osim toga, Microsoft je imao i pravnih problema oko imena Vista jer je Džon Vol, 1999. godine osnovao softversku kuću „Vista“.
Trenutna verzija Windowsa je Windows 7. Prvobitno je trebalo da se zove Blackcomb, ali je 2006. godine, ime promenjeno u Vienna, a 2007. u Windows 7, ali ne zato što je to stvarno sedma verzija ovog OS-a, već zato što je to sedma verzija nakon Windowsa 95, odnosno sedma verzija koja koristi NT kernel. Nekima je na pamet pala ideja da je to i zato što bi ljudi mogli da ga pomešaju sa Mac OS 10 (zato što je Windows 7 zapravo deseta verzija Windowsa, pa bi bilo logično da se zvao i Windows 10), što je moguće, ali ne i mnogo verovatno.

Kad smo kod Mac OS X sistema, to je prva verzija Mac sistema koja je zasnovana na BSD, odnosno Berkeley Software Distribution sistemu. Zanimljivost vezana za ime ovog sistema je u tome što se kod svake revizije, broj verzije povećava za 0.1, a svakoj reviziji je dodeljeno i ime jedne velike mačke (Puma, Jaguar…. i trenutno aktuelni Snow Leopard).

Napokon stižemo i do priče o Linux-u. Sama priča o imenu Linux je zanimljiva. Iako je Linus Torvalds, tvorac kernela Linuxa, želeo da nazove kernel Freax, ali je Ari Lemeke, koji je držao FTP server na koji je taj kernel bio postavljen, nazvao folder Linux, kao izvedenu reč od „Linus’ Minix“ što je bio UNIX sistem koji je Linus poboljšavao.

Što se tiče samih distribucija Linux-a, treba navesti da je Red Hat dobio naziv, očigledno, po crvenoj kapi iliti šeširu koji je bio simbol slobode i revolucije u Sjedinjenim državama i Francuskoj.
Fedora je dobila ime po šeširu koji se nalazi na znaku Red Hat distribucije. U početku je uz svaku verziju Fedore išao i dodatak Core (Fedora Core 1,2…) dok se kasnije taj dodatak izbacuje i ostaju samo kodna imena koja su pratila Fedoru od prve verzije (Zod, Leonidas, Heidelberg, Bordeaux…). Za kodna imena važi da n i n+1 verzija moraju imati povezano kodno ime, a n i n+2 ne smeju imati istu relaciju kao n i n+1. Na primer Konstantin Tsolkovski (Fedora 12 Constantine) je bio raketni naučnik, kao i Robert Godard (Fedora 13 Goddard), ali Robert Godard je u isto vreme, bio profesor fizike, kao i Robert Lahlin (Fedora 14 Laughlin). Međutim Tsolkovski i Lahlin nemaju istu relaciju kao Tsolovski sa Godardom (Da li sam ovo konfuzno objasnio?!).
SUSE je nemačka distribucija Linux-a i izvorno ova skraćenica glasi “Software und System Entwicklung”, što u prevodu znači “razvoj softvera I sistema”.
Debian je kuma imao u svom tvorcu Ianu Murdoku koji ga je nazvao po svojoj devojci Debri Lin, tako što je iskombinovao njeno i svoje ime. Svaka verzija Debiana ima kodno ime po liku iz filma Toy Story, pa je trenutna verzija „Sqeeze“, a razvojni odsek je trajno nazvan „Sid“ po mentalno nestabilnom komšiji.
Na kraju stižemo i do Ubuntu distribucije. Naziv Ubuntu potiče iz Zulu jezika i ugrubo prevedeno znači „ljudskost prema drugima“. Verzije se imenuju prema godini i mesecu izdanja, pa je trenutna verzija Ubuntu 10.10 iz oktobra 2010. godine. Svake dve godine se objavljuje i verzija koja će imati dugoročnu podršku, pa je trenutna LTS verzija Ubuntu 10.04.2 LTS. Kodna imena kod Ubuntu-a su izvedena kao alfabetski inkrement prideva i životinje pa je kodno ime verzije 9.04 Jaunty Jackalope, a verzije 9.10 Karmic Koala.